Intervju: Nedmano

PHH: Za sam početak predstavi se publici?

Nedmano: Dubovina Nedjo student arhitekture na visokoj gradjevinskoj školi u Beogradu, inače nekima poznat kao alijas Nedmano mc-ja.

PHH: Kad si počeo da slušaš hip hop, i ko je najviše uticao na tvoje prve korake?

Nedmano: Hip-Hop se ne sluša, to je kultura koji svaki pravi mc mora da poznaje. Muzika, odnosno REP, je samo jedan od oblika izrazavanja. Recimo da slusam od neke '97-'98 godine, a ko je na sve to uticao u startu tesko je rasčistiti, u sustini ja i tadašnji drugar iz klupe, Nenad Teofanov, smo to krenuli da furamo, malo smo odskakali od sredine i pronašli smo se u tome. Dobar dalji uticaj na sve to imao je celokupni sastav Tetrada.

PHH: Bio si u dosta grupa (Ulicna dinastija, CREWLA, Liricki apostoli, Papecuts...), zašto je došlo do raspada grupa i da li su tadašnji članovi, sem tebe, nastavili sa hip hopom?

Nedmano: Ti sastavi su u jednu ruku pokazatelj mog razvoja kao mc-ja. Ulična dinastija je nastala kao potreba jedne male grupe slušalaca koja je želela da se oproba i u mc-jingu. Imala je potencijala da zaživi, ali joj je presudio ljudski faktor petorice prvaka. Grupu su činili: Nenad Teofanov (ENDO), Sovilj Mladen (LEVEL), Milan Bulatović (BOOKIE), Miloš Lazarov i ja. Ona se posle rascvetala u Binarni Kod i Liričke Apostole. Binarni kod je prestao sa radom, dok su LA postali CREW LA ili ti CREWLA (Kruela). Kruelu smo činili Bookie i ja i trudili smo se da zajedno obuhvatimo sto vise hip hop kulture jednim udarcem. Imali smo stil, pravili matrice, crtali grafite, pisali textove, pa čak i break dance nije bio izostavljen. U trenutku kad smo znali sta su nam istinska zivotna interesovanja, Kruela je prestala da postoji i ja sam tad nastavio sam. Danas koliko znam, od moje generacije koja je tad krenula da se bavi hip-hop-om jedini sam koji odrzava poziciju mc-ja, nažalost. Papercut-si bila neka hard kor varijanta koja me je samo podstakla da pišem što više na engleskom i da u svom izgovoru i muzičkom znanju napravim napredak i zelju da slušam što vise muzike ma bilo kog ona žanra bila.



PHH: Kako i kada je pocela saradnja sa Ferom i da li ces se naci na albumu "Iz prve ruke"?

Nedmano: Sa Ferom sam počeo da saradjujem u srednjos školi, i uspeli smo da u pančevačkoj struji postanemo dobar tandem. Ljudi su znali ko smo i sta smo i rado su navracali na nastupe. Nikad nismo činili grupu i to je mozda ono što nas je najviše teralo da radimo zajedno. Na albumu ''Iz prve ruke'' koji on radi sa Generalima neću imati veće prisustvo osim na mozda dve pesme. Nije taj zanr baš moja šolja čaja, tako da nisam ni implicirao da se na albumu nadjem. Podrzavam ih u tome što rade, to je zabavan, komercijalan rep gde ponekad i mora da se uključi koja vijuga. Ne prozivaju nikoga direktno, imaju svoju ciljnu grupu, uzivaju da prave muziku za nju i što je najbitnije sva trojca imaju definisan cilj u zivotu a da nije biću reper, sto je slučaj sa većinom nekih novajlija koji navodno čine neku scenu.

PHH: Da li uskoro mozemo da ocekujemo neki tvoj projekat?

Nedmano: Što se tiče mojih projekata, ja to nekako sve drzim u tajnosti. Uglavnom radim sebi za sebe, volim osećaj kad napišem dobru rimu da mi se naježi koža, to je moj oblik samozadovoljstva. I za sve to ne zurim, radim uglavnom sve sam i lagano. Imam u planu da sve to u jednom trenutku saberem i pustim kao nezavisno internet izdanje do kojeg će moći svako koga to bude zanimalo da skine ili od mene da nabavi kad god pozeli. Bice verovatno stotinak primeraka diska ako neko bas bude zeleo to da ima u tom obliku.

PHH: Imas par pesama na engleskom da li ces nastaviti da radis pesme na stranom jeziku?

Nedmano: Na engleskom radim isto toliko aktivno koliko i na srpskom i nemam nameru da to prestanem. To radim kvalitetno i smatram da je nesto po čemu se razlikujem od većine, jer malo ko radi danas na bilo kom stranom jeziku.


PHH: Koja je tebi omiljena svoja pesma i zasto?

Nedmano: Omiljena mi je trenutno ''Kad klinci više nisu klinci'' jer ima neki sentiment za svo staro drustvo koje je bilo okupljeno zajedno jer su na jedan način živeli u duhu Hip-Hop-a. Ali meni prava omiljena jos uvek nije snimljena, a nosi naziv ''Na mom mestu'' pa se može videti i po imenu zašto.



PHH: Tvoje vidjenje hip hop scene u Srbiji, danas i kako zamisljas scenu za 10 godina?

Nedmano: Po meni scena u Srbiji ne postoji kad je o repu reč. Nema kvantiteta, a još manje kvaliteta da bi se mc-jevi krstili najboljim na sceni i tome slično. U devedeset posto slučajeva sanjaju američki san, a ovo je Srbija. Ovde dobri mc-jevi mogu da se nabroje na prste, a onaj ostatak sto nije ni na jednom od prstiju tripuje scenu...A za deset godina ko zna, verujem da se ništa neće promeniti, a voleo bih da grešim.

PHH: Koji su tvoji planovi za buducnost?

Nedmano: Moji planovi za budućnost su da završim školu i da se u zivotu bavim onim što volim, a daje hleb u ruke. Kod mene je to arhitektura i ja sebe vidim u tom svetu. I čisto sumnjam da će mi to sto sam Hip-Hop-er biti prepreka, jer te niko ne definiše, definišeš se sam.

PHH: Sta bi preporucio ljudima koji tek pocinju sa radom?

Nedmano: Preporuka za sve buduće mc-jeve? Dobro se naslušajte muzike ako vas to zanima, ako krenete bez toga vi ste samo mrlja na papiru koja nikad neće imati značenj